Naša laboratorija u melisi ispituje ruzmarinsku kiselinu kao aktivnu komponentu HPLC metodom!
Melisa (Melissa officinalisa) je lekovita, aromatična biljka iz porodice usnatica (Lamiaceae)... Višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim rizomom i podzemnim stolonama. Stablo je uspravno, dlakavo ili golo i četvorostrano. Listovi su svetlozeleni, jajasti sa obodom koji je grubo testerast i raspoređeni su naspramno. Koristi se u narodnoj i zvaničnoj medicini i to njegovi listovi i etarsko ulje. Skupljaju se vršni delovi biljke na samom početku svetanja - list i stabljika (koren ne), suše se i prerađuju Etarsko ulje je sedativ (sredstvo za umirenje) i karminativ (sredstvo protiv naduvenosti stomaka), a može da se utrljava spolja protiv reumatizma i neuralgija. Beoma je cenjeno u parfimerijskoj industriji, a koristi se i protiv uboda komarca. Pored ove svrhe koristi se i kod neuroza želudačno-crevnog sistema, psihovegetativnih bolesti srca, migrene. Dokazano je i njeno antimikrobno dejstvo posebno na viruse herpesa.
Naša laboratorija u listu bršljana ispituje hederakozid C kao aktivnu komponentu HPLC metodom!
Bršljan (Hedera helix) je zimzelena drvena puzavica iz porodice Araliaceae. Cveta u periodu od septembra do oktobra.... Koren je dobro razvijen, ali se ne pruža duboko u podlogu. Stablo je snažno razvijeno, visoko, prečnika do 20cm, prijanja uz biljku domaćina sitnim korenčićima. Kora je u početku zelena, kasnije postane smeđa. Mladi izdanci su u početku hrapavi kasnije gube dlačice, kao i listovi, dok su pupoljci ovalni, sa šiljatim vrhom i sadrže ljuspice. Listovi su režnjeviti, imaju od 3 do 5 režnjeva, tamno zeleni sa beličastim tufnama, debelozidni, dužine 0d 6 do 10 cm. Raspored listova je spiralan. Cvetovi su dvopolni, grupisani u štitaste cvasti, beličaste boje, prijatnog mirisa, smešteni su na drškama. Veličina cvasti cvetova je od 2 do 4 cm. Plod je bobica, teget boje, i nosi nekoliko semenki. Sazrevanje ploda je u toku zimskih meseci.
Naša laboratorija u semenu divljeg kestena ispituje escin kao aktivnu komponentu UV metodom!
Divlji kesten (Aesculus hippocastanum) je listopadno drvo iz porodice javora (Sapindaceae). Iako naziv može zavarati, nije srodan sa pitomim kestenom.... Raste kao drvo visoko i do 30 m, i širine 1 m, sa gustom lepo zaobljenom krunom. Krošnja je široko razgranata i gusto, u soliternom rastu okruglasta. Kora je kod mlađih biljaka i mladih izdanaka sivkastosmeđa, kod starijih crnosiva i sitno ispucala. Perstasto složeni Listovi sz na dugoj lisnoj dršci sa 6-9 sedećih listića, elipsasto izduženih i po obodu testerastih, srednji je najveći, a svaki ispod njega je manji od prethodnog. Cvetovi su sakupljeni u metličaste, krupne i uspravne cvasti. Plod je okruglasta kožasta, bodljikava okrugla čaura – tobolac – veličine oko 6 cm. Čaura nakon sazrevanja puca na tri dela, u kojoj se nalaze od jednog do tri krupna okruglosta semena. Seme je vrlo lepe braon boje, sjajno kao da je lakirano, a ukus mu je gorak i neprijatan.
Naša laboratorija u listu mente ispituje polifenole kao aktivnu komponentu UV metodom!
Pitoma nana ili menta ( Mentha piperita) je veoma široko rsprostranjena biljka prijatnog mirisa... Stabljika je visoka oko 50cm, razgranata i četrovouglasta. Stabljika, lisne drške i nervi su modri ili su ljubičasto-crvenkasti, naročito u proleće kad nana niče iz zemlje. Listovi su dugački 3-9cm, jajasto-kopljasti, tanki, s gornje strane tamnozeleni, a s donje bleđi, pri dnu se sužavaju u drške dugačke do 1cm. Po obodu su nejednako zupčasti. Glavni nerv je vrlo istaknut. Cvetovi su sitni, ljubičasto-crveni i udruženi u višespratne pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. Nana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega uglavnom i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke.
Naša laboratorija u kori krušine ispituje glukofrangulin kao aktivnu komponentu UV metodom!
Krušina (Frangula alnus) je žbunasto listopadno drvo. Najveći značaj ima kao lekovita samonikla biljka.... Krušina raste kao žbun ili nisko drvo, visine do 6 m. Koren biljke je jako razgranat, raste u dubinu i do 6m. Masa korena se nalazi u površinskom sloju zemljišta jer raste na terenima sa visokim nivoom podzemne vode. Kora mladih biljaka je glatka i sjajna, sivo mrke do skoro crne boje. Mlade grančice su sivo smeđe, retko dlakave i posute lenticelama. Pupoljci su goli i bez ljuspi. Listovi su obrnuto jajasti, celog oboda, dugi do 7 cm, a široki oko 4 cm. Sa lica su tamno zeleni i sjajni, sa naličja svetliji. Na grančicama su raspoređeni naizmenično, na kratkim drškama. Cvetovi su sitni, neugledni, zelenkasto bele boje. Stoje po 2−10 zajedno na dugim peteljkama u pazuhu listova. Cveta krajem proleća i početkom leta. Plodvi su mesnate koštunice prečnika oko 8 mm. U početku su zelene, zatim crvene, a zrele bobice u septembru−oktobru dobijaju ljubičasto crnu boju. Sazrevaju sukcesivno, tako da se krajem leta mogu zajedno naći plodovi različitih boja i stepena zrelosti. U plodu se nalaze 2−3 trouglaste, žućkaste semenke.
Naša laboratorija u herbi ehinacee ispituje ukupne polifenole kao aktivnu komponentu UV metodom!
Ehinacea ili lat. Echinacea purpurea, jeste biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). Osnovno obeležje ove biljke su krupne glavičaste cvasti i seme koje ima sitne zupce.... Poreklom je iz Severne Amerike i ima veći broj vrsta od kojih je 9 endemičnih za to područje od kojih se plantažiraju samo dve vrste. Vrste kao što su E. purpurea, E. palida i E. angistifoliasu najviše u upotrebi. Upotrebljavaju se, kako nadzemni, tako i podzemni delovi biljke od kojih se mogu spravljati sirup, čaj, tinkture, sprejevi, tablete, sokovi i dr Ehinacea se najviše koristi za podizanje imuniteta i za poboljšanje odbrane od infekcije mikroorganizmima (virusi, bakterije). Upotrebom ehinacee se povećava imunitet, odnosno postiže se bolja odbrambena sposobnost organizma protiv svega što bi moglo da mu naškodi. Za ehinaceu se smatra da deluje na povećanje odbrambene sposobnosti organizma tako što se povećava broj leukocita (bela krvna zrnca), a stimuliše se i sinteza interferona, proteina koji učestvuje u odbrani organizma od virusnih infekcija. Najbolji učinak postiže se kada se preparati od ove biljke počnu uzimati čim se primete prvi simptomi gripa ili prehlade, dakle, pre nego što se bolest razvije. Time se organizmu pomaže da se odupre infekciji. Ehinacea ispoljava antibakterijsko i antivirusno dejstvo.